Барои замонаи мо

«Арабе дар биёбон мехост шутурашро рахо кунад. Гуфт: «Шутурчон, чун туро бисёр дуст медорам, намехохам бикушамат ва гуштатро бихурам. Пеш аз ин ки биравй, бигу, ки оё ман харгиз туро озор додаам. Харгиз бори зиёд ба пуштат нихода будам? Туро зада будам? Кори баде дар хакки ту карда будам?» Шутур мегуяд: «На» ва билофосила гиря мекунад. Сохиби шутур мепурсад: «Пас чаро гиря мекунй?» Шутур мегуяд: «Ту вокеъан сохиби хуб будй. Хуроку оби маро пайваста медодй. Вале харгиз як чизро фаромуш нахохам кард. Вакте ки ба хач мерафтй, лагоми маро ба думи харат баста будй».

Добавить комментарий

Fill in your details below or click an icon to log in:

Логотип WordPress.com

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Изменить )

Фотография Twitter

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Изменить )

Фотография Facebook

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Изменить )

Connecting to %s

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.